Fešta Svetog Duje

Jagoda Kecman
Tugare

*****

Fešta Sv. Duje

Sićan se, bila je fešta Svetog Duje.

Dan lip, sunce se užgalo, rascvitalo.

Obukla nas mater svo troje ka" mornare.

Doli bilo, a gori modro na rige.

I krenemo tako na feštu ćaća, mater i nas troje.

Prava porodica.

Oni ozbiljni, a mi pričamo ka dica.

Kad doli na Višku sritne moj ćaća prijatelja.

Nije ga, kaže, dugo, od rata vidija i sad će on, samo rič-dvi,

A nas neka mater doli na feštu vodi.

Odemo mi, ma prođe ura i tri, a ćaća nigdi.

Nitko ništa ne priča, niti pita, jer sad je i mater ljuta.

Ni sladoleda, ni ništa nema, kad je takujin u ćaće osta.

Vrtili se malo i điravali, njega tražili, a onda doma tužni vratili.

Jedino kasno uvečer ćaća, već kad smo legli

Pomalo vesel i uz pismu kući se vraća.

I mislim da mu nikad palo na pamet nije

Da smo mu mi dica Duju ubrojili u grije.